Vežbe za pravilno disanje

Jedina stvar koju svakodnevno radimo i koja nam je automatizovana jeste disanje. Pravilno disanje je važno za našu posturu (držanje tela), za naš digestivni sistem, mentalno, a i fizičko zdravlje. Ukoliko ne dišemo na pravilan način tokom dana i tokom fizičkog vežbanja, činimo više štete nego koristi.

Pravilno disanje počinje svakim udahom na nos i izdahom na usta (ili nos).

Problem je u tome što je ispravno disanje, koje bi trebalo da bude svačije pravo po rođenju, postalo izuzetno izazovno u našem modernom društvu. Pretpostavljamo da telo refleksno zna koliko mu je vazduha potrebno u svakom trenutku, ali to nažalost nije slučaj. Tokom vekova smo tako dramatično promenili svoju okolinu da su mnogi od nas zaboravili svoj urođeni način disanja. Proces disanja je izobličen hroničnim stresom, sedentarnim načinom života, nezdravom ishranom, pregrejanim domovima i nedostatkom kondicije. Sve ovo doprinosi lošim navikama disanja. Ovo zauzvrat doprinosi letargiji, debljanju, problemima sa spavanjem, respiratornim stanjima i srčanim oboljenjima. Naši preci su živeli na prirodnoj ishrani u daleko manje konkurentnom okruženju i fizički su naporno radili, način života koji je pogodovao održavanju efikasnog obrasca disanja. Uporedite to sa modernim životom, u kome provodimo sate zavaljeni za stolom za kompjuterom i razgovarajući telefonom, preživljavajući na ručak u žurbi sa gotovim namirnicama, pokušavajući da rešimo naizgled beskrajni niz zadataka i finansijskih obaveza. Savremeni način života postepeno povećava količinu vazduha koji udišemo, i iako bi unošenje više kiseonika u pluća moglo izgledati kao dobra ideja, u stvari je lagano disanje svedočanstvo dobrog zdravlja i kondicije.

Najveća prepreka vašem zdravlju i kondiciji je retko identifikovan problem: hronično prekomerno disanje. Možemo udahnuti dva do tri puta više vazduha nego što je potrebno, a da to ne znamo. Da biste lakše utvrdili da li dišete previše, pogledajte na koliko od ovih pitanja odgovarate sa „da”: Da li ponekad dišete na usta dok obavljate svoje svakodnevne aktivnosti? Da li dišete na usta tokom dubokog sna? (Ako niste sigurni, da li se ujutro budite sa suvim ustima?) Da li hrčete ili zadržavate dah tokom spavanja? Možete li vidljivo da primetite svoje disanje tokom odmora? Da biste saznali, pogledajte svoje disanje odmah. Provedite minut posmatrajući pokrete grudi ili stomaka dok uzimate svaki udah. Što više pokreta vidite, teže dišete. Kada posmatrate svoje disanje, vidite li više pokreta iz grudi nego iz stomaka? Da li redovno uzdišete tokom dana? (Dok jedan uzdah s vremena na vreme nije problem, redovno uzdisanje je dovoljno za održavanje hroničnog prekomernog disanja.) ​​Da li ponekad čujete svoje disanje tokom odmora? Da li osećate simptome koji su rezultat uobičajenog prekomernog disanja, kao što su začepljenost nosa, zatezanje disajnih puteva?

Probudite borca u sebi kroz moj program online treninga.

Nažalost većina ljudi ima dosta da u gore navedenim pitanjima, i samim tim ti ljudi imaj disfunkcionalno disanje. Odmah možete to i proveriti. Postoje tri načina disanja: klavikularno (grudno), torakalno (rebarno) i dijafragmalno (stomačno). Jednostavnim testom možete utvrditi na koji način vi dišete.

Lezite na leđa, stavite jednu ruku na grudi drugu na stomak, udahnite i izdahnite par puta. I obratite pažnju na to koja ruka vam se pomera, ona na grudim ili ona na stomaku i da li ste disali na usta ili na nos.

Pošto ste ustanovili na koji način dišete, sledeće što treba da znate jeste na koji način treba da dišete u većini vremena. Klavikularno disanje (grudno) nije dobro zato što ono signalizira da je organizam u panici. Ukoliko je ovo vaš način disanja, osoba ste koja je veliki deo vremena pod stresom i sam način disanja vam dodatno stvara stres. Rebarno ili torakalno disanje je bolji izbor u odnosu na prvi način jer je on kombinacija klavikularnog i dijafragmalnog, kome zapravo treba da težite. I naravno svaki udah treba da bude na nos. Nažalost većina ljudi ima loš obrazac disanja koji je disfunkcionalan. Ukoliko imate prilike da gledate bebu dok spava, obratite pažnju na koji način od navedenih ona diše. Dijafragmalno, tj. primetićete da joj se, dok diše, pomera samo stomačić.

Postoji još jedan zanimljiv test disfunkcionalnog disanja.

Na tajmeru vašeg sata podesite da otkucava jedan minut. Brojite kompletne procese disanja (jedan proces je udah i izdah). Trudite se da ne menjate ništa u vašem disanju već se ponašajte uobičajeno. Upišite rezultat. Ukoliko ste izmerili preko 10 ciklusa disanja u minutu, znaćete da ste izloženi visokom nivou stresa. Rezultati preko 16 mogu da budu i zabrinjavajući.

Neke od vežbi disanja koje vam mogu pomoći oko toga da osvestite pravilno disanje i da radite na boljem obrazcu disanja su vežbe:

• Krokodil disanje,

• „BOX BREATH”,

• I disanje za relaksaciju.

Više na blogu.